СВЕТОЗАРЦИ VS „ОСТАТАК СВЕТА“ – 3:2
На недавно завршеном литерарном конкурсу за ученике основних школа „Срећно лице сваког детета чува породица“, који је поводом Међународног дана породице расписало Саветовалиште за брак и породицу у сарадњи са Градом Крагујевцем, ученици наше школе, у конкуренцији од V до VIII разреда, освојили су – од укупно пет – три награде:
1. место:
Огњен Димитријећ V/1: „Нежно срце наше породице“
2. место:
Анастасија Миленковић V/3: „Шапат породице у предвечерје“
Александра Станковић V/4: „Нежно срце наше породице“
Уз вредне награде (таблет уређај, књиге и слаткише), ученици су заједно са својим породицама посетили етно-домаћинство „Рујевица“ и обишли градске знаменитости.
Поводом резултата конкурса, наставници српског језика М. и Д. изјављују следеће:
1. Драги такмичари, честитамо на успеху, наставите да развијате свој таленат! Поносни смо на вас!
2. Драге музе поезије и прозе, хвала вам на инспирацији и јавите се за неку кафу, чај.
3. Драге колеге, ученици и посетиоци сајта, позивамо вас да прочитате награђене радове. Биће провере читања!
Награђени радови
Нежно срце наше породице
Богат си тек када имаш нешто
што се не може купити новцем,
када ти неко упакује осмех и тугу вешто
у кутију запечаћену пољупцем.
Из те кутије излећу приче сјајне
савети и мисли бајне.
Ту куца срце породице без престанка
она се пуни смехом до осванка.
Ту нас породична љубав греје,
ту се моје и секино срце смеје.
Ту постоји и тужан и срећан тренутак
који заједно свијамо у наш кутак.
Ту се налази наше царство малено
обојено,цветно и шарено.
Нежно је срце наше породице
оно ми увек озари лице,
оно је мој узлет у свет,
оно је мој најлепши цвет!
Речи изговорене у породици су јасне,
одмерене, а не гласне.
У њој постајем частан човек
и служићу је душом довек.
Породица ми све наде и жеље буди
и несебично себе нуди.
Нежно је срце наше породице
оно ми увек озари лице.
У њој љубав изнова клија,
у њој се срећа и разумевање
око нас деце свија!
Огњен Димитријевић V/1
Основна школа „Светозар Марковић“, Крагујевац
Драган Јовановић,наставник српског језика
ШАПАТ ПОРОДИЦЕ У ПРЕДВЕЧЕРЈЕ
Породица је јединка која је у мом случају била састављена од пет делова. Ти делови били су: тата, мама, сестре и ја.
Најлепши тренуци у мојој породици дешавали су се увече, када се уморни вратимо кући: нас три из школе, а мама и тата са посла. Сели бисмо за кухињски сто и уз вечеру сабирали догађаје који су нам се у току дана догодили. Правили бисмо планове за будућност, помињали драге људе. Моја најстарија сестра је одувек волела да се шали, па нас је често засмејавала до суза. Тада сам највише волела да посматрам мамине срећне очи и насмејано лице. Тако је било сваке вечери.
Али једног дана сви су били уморни и превише озбиљни. Нисам могла да схватим о чему се ради. Ни сада ми није све јасно. Отац ми је причао да сам још увек мала да бих то схватила. Сви су покушавали да ми на неки лакши начин објасне да ми је мајка болесна. Из дана у дан њихово понашање се све више мењало. Полако сам почела да схватам да водимо безнадежну битку. Њена болест је била јача од свих нас. Мама је покушавала да буде насмејана, али јој то није полазило за руком.
Две године након тога поново седимо за кухињским столом. И даље смо јединка, али са једним делом мање. Отац седи са своје три кћерке и с маском на којој је осмех. Не жели да секира ни сестре ни мене – дао је часну реч мами.
Без обзира на све, моја породица је једна велика прича која шапуће сваког предвечерја. Иако је та прича остала без једног поглавља, шапутаће још дуго, а изгубљени пасус није изгубљен, између редова је, слуша нас – и осмехује се.
Анастасија Миленковић V3
ОШ „Светозар Марковић“
Нежно срце наше породице
Нежно срце наше породице је моја мама. Она је најнежнија особа коју познајем.
Цео свој живот је посветила мени и мом брату. Има браон очи и црну косу. Никад јој ништа није тешко и увек све постиже. Подржава нас у нашим циљевима и бодри нас кад нам је тешко. Поред тога што цео дан чисти за нама, стиже и да нам помогне око школских предмета. Све тајне јој поверавам и знам да их ником неће рећи. За сваки проблем има решење. Веома је креативна и домишљата. Када ме пољуби, осетим љубав коју ми пружа. Код моје маме не постоји ниједна мана и мислим да је моја мама најбоља мама на свету.
Свака породица има нежно срце које куца за све, а у мојој породици, срце довољно велико за све нас куца у грудима моје маме.
Александра Станковић V4
ОШ ,,СветозарМарковић“
Драган Јовановић
наставник српског језика
 |
 |
 |
 |